Сад смо безбрижни, лаки и нежни.
Помислимо: како су тихи, снежни
врхови Урала.
Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток
место њега румено тече!
По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора,
из којих црвене зрна корала,
као, из завичаја, трешње.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.
Помислимо: како су тихи, снежни
врхови Урала.
Растужи ли нас какав бледи лик,
што га изгубисмо једно вече,
знамо да, негде, неки поток
место њега румено тече!
По једна љубав, јутро, у туђини,
душу нам увија, све тешње,
бескрајним миром плавих мора,
из којих црвене зрна корала,
као, из завичаја, трешње.
Пробудимо се ноћу и смешимо, драго,
на Месец са запетим луком.
И милујемо далека брда
и ледене горе, благо, руком.
(Милош Црњански, Београд, Браће Недића 29, 1920.)
„Суматра“ је настала као лирска песма и одјек осећања младог човека који је преживео голоту Првог светског рата и вратио се свом дому пун успомена на то, али и на пределе, земље и људе које је путујући назад сретао, упознавао и волео. Игром судбине, она постаје програмска песма јер представља пример једног става, идеје и животне филозофије у које је Црњански веровао и све то објединио под заједничким именом СУМАТРАИЗАМ.
Милош Црњански – Песме