Сад смо безбрижни, лаки и нежни.Помислимо: како су тихи, снежниврхови Урала.Растужи ли нас какав бледи лик,што га изгубисмо једно вече,знамо да, негде, неки потокместо њега румено тече!По једна љубав, јутро, у туђини,душу нам увија, све тешње,бескрајним миром плавих мора,из којих…